NAROD U PANICI PRAZNI BANKOMATE, RUSI MASOVNO POVLAČE MILIJARDE Oglasio se zvaničnik najveće ruske banke - Evo šta se dešava
Dodajte Kurir u vaš Google izborGotovo 3,4 milijarde dolara (286,4 milijarde rubalja) povučeno je iz ruskih banaka u prve dve nedelje avgusta, nakon 7,3 milijarde dolara povučenih u julu i više od 4,5 milijardi dolara u junu, pokazuju podaci Centralne banke Rusije.
Novac iz banaka odlazi rekordnom brzinom zbog sve intenzivnijih ukrajinskih napada dronovima i rastućeg straha da bi Kremlj mogao da počne da oduzima depozite kako bi finansirao rat, piše američki list "Washington Post".
Zvaničnik Sberbanke: Možda proradi svakodnevna mudrost ljudi
"Ukupna povlačenja ove godine mogla bi gotovo da udvostruče iznos povučen tokom prve godine ruske invazije na Ukrajinu", rekao je Taras Skvorcov, visoki zvaničnik Sberbanke, najveće ruske banke.
Povlačenja izazivaju probleme sa likvidnošću, tvrde Skvorcov i bivši visoki ruski zvaničnik zadužen za finansije, dodatno opterećujući finansijski sektor koji je već pod pritiskom zbog sve većeg broja nenaplativih kredita nakon kreditnog buma podstaknutog zahtevima vlade za povećanjem vojne proizvodnje.
"Dronovi lete. Stvari gore. Nervoza je sve veća. I možda proradi svakodnevna mudrost ljudi koji shvataju da treba da imaju gotovinu ispod dušeka, a ne negde u bankama odakle im možda nikada neće biti vraćena", rekao je bivši finansijski zvaničnik, koji je, poput većine drugih sagovornika, govorio pod uslovom anonimnosti kako bi mogao da govori o osetljivim pitanjima.
Bivša savetnica Centralne banke: Ne isključujem uvođenje ograničenja
Aleksandra Prokopenko, bivša savetnica Centralne banke Rusije, ocenila je da povlačenje novca odražava sve dublji strah među ruskim stanovništvom.
"To znači da ljudi nemaju poverenja ni u ruski bankarski sistem ni u ruski finansijski sistem. Sve je to posledica straha da će vlada nešto učiniti sa bankarskim sistemom, da bi mogla da nacionalizuje depozite", rekla je.
Napomenula je da smatra da je takva nacionalizacija malo verovatna, ali je dodala: "Ne bih isključila mogućnost da vlasti uvedu ograničenja na povlačenje novca."
Velike kompanije pokušavaju da premeste novac
Ukupan iznos novca povučenog iz sistema ove godine već premašuje 24,7 milijardi dolara (dva biliona rubalja), koliko je povučeno tokom prve godine nakon invazije u februaru 2022. godine.
U prve dve nedelje invazije iz sistema su povučene 23 milijarde dolara, a činilo se da su banke ugrožene dok su štediše i kompanije čekale u redovima kako bi ispraznile svoje račune. Vlada je zaustavila odliv uvođenjem strogih kontrola kapitala i snažnim povećanjem kamatnih stopa.
Sada i velike kompanije pokušavaju da premeste novac van domašaja ruskih regulatora zbog sve većeg straha od mogućeg oduzimanja imovine. Ukupno je više od 9,4 milijarde dolara prebačeno iz Rusije u drugom kvartalu 2026. godine, prema podacima Centralne banke.
"Svakog meseca beležimo veliki odliv. Ako se trend nastavi, stvari se neće poboljšati", rekao je Skvorcov za RBK Radio.
Povlačenja su već potkopala napore ruske vlade da izdavanjem državnih obveznica prikupi novac za finansiranje rata.
Ministarstvo finansija prošlog meseca bilo je primorano da otkaže planirana izdanja obveznica, iako sve više zavisi od njih kao načina za popunjavanje ogromnog budžetskog deficita, dok vojna potrošnja nastavlja da raste, a privreda stagnira.
Smenjen glavni ekonomista ruske državne banke
Skvorcov je za RBK Radio rekao da problemi banaka sa likvidnošću znače da mnoge od njih nemaju dovoljno novca za kupovinu državnih obveznica.
"Ako postoji zlokoban znak prekomernog imperijalnog širenja, onda je ovo očigledno jedan od njih", rekao je Craig Kennedy, bivši potpredsednik za investiciono bankarstvo u Bank of America Merrill Lynch, a danas istraživač pri Davis centru za ruske i evroazijske studije Univerziteta Harvard.
"Velike sile ne doživljavaju uzastopne neuspehe u izdavanju državnih obveznica usred rata", dodao je Kennedy.
Koliko je pritisak na ruske finansije postao osetljivo pitanje za Kremlj pokazuje i činjenica da je Andrej Klepač, glavni ekonomista VEB-a, jedne od najvećih ruskih državnih banaka, ovog vikenda smenjen nakon što je rekao da Rusija ne može da pobedi u ratu iscrpljivanja protiv Ukrajine dok Kijev ima podršku Zapada.
"Nećemo pobediti u ovom ratu iscrpljivanja. U zabludi smo ako mislimo da će se sve u Ukrajini urušiti. Nije se urušilo i neće se urušiti. U međuvremenu, naši troškovi rastu", upozorio je Klepač u prezentaciji koju je održao u maju, a koja je prošle nedelje dospela u medije.
Kriza sa gorivom
Otkako je Ukrajina ovog proleća počela da širi kampanju napada dronovima na ruska naftna postrojenja, uništivši više od 30 odsto rafinerijskih kapaciteta zemlje i izazvavši najtežu krizu sa gorivom od raspada Sovjetskog Saveza, nervoza je dodatno porasla.
Centralna banka Rusije je u junu bila primorana da ograniči očekivano smanjenje kamatnih stopa zbog straha da bi rast cena goriva mogao da podstakne inflaciju. Panika se proširila tržištem obveznica, podigavši kamatne stope na 17 odsto za desetogodišnje državne obveznice i primoravši Ministarstvo finansija da odloži nova izdanja.
S obzirom na to da je budžetski deficit od januara do jula već dostigao 6,46 biliona rubalja (76,1 milijardu dolara), što je znatno više od 3,8 biliona rubalja predviđenih za celu godinu, raste strah da bi Kremlj mogao da zapleni prihode velikih kompanija kako bi finansirao rat.
"Ako vladi treba novac, Putin će jednostavno krenuti u otimanje imovine. Nije ga briga. I mislim da upravo prema tome idemo", rekao je saradnik jednog ruskog milijardera.
Zaplene imovine
Vlada je već posegnula za imovinom nekoliko kompanija u vlasništvu ruskih milijardera u okviru kampanje nacionalizacije tokom koje je samo prošle godine država oduzela imovinu vrednu 51,5 milijardi dolara, prema podacima ruskih tužilaca.
Ruska država je u junu zaplenila imovinu vrednu 7,6 milijardi dolara (550 milijardi rubalja) povezanu sa Vadimom Moškovičem, osnivačem Rosagra, jednog od najvećih ruskih poljoprivrednih holdinga, nakon što je milijarder uhapšen i optužen za veliku prevaru.
Bila je to najveća zaplena imovine u Rusiji od početka invazije. Među onima koji su ostali bez imovine u korist države su i Dmitrij Kamenščik, bivši vlasnik moskovskog aerodroma Domodedovo, i Konstantin Strukov, koji je kontrolisao jedan od najvećih rudnika zlata u zemlji.
Stagnacija privrede u prvoj polovini godine
Neki ekonomisti tvrde da nastojanje Kremlja da bankarsko kreditiranje usmeri ka povećanju vojne proizvodnje guši civilnu privredu, posebno zato što visoke kamatne stope i inflacija bankama i kompanijama ostavljaju malo novca za ulaganja u sektore koji nisu povezani sa vojskom.
Ruska privreda stagnirala je u prvoj polovini 2026. godine, a rast bruto domaćeg proizvoda pao je na 0,3 odsto, u odnosu na 1,2 odsto u prvoj polovini 2025. godine.
Za sada je, međutim, rat Trampove administracije sa Iranom ponovo podigao cene nafte i Kremlju doneo delimično olakšanje od pritiska na budžet.
Prihodi ruske države od nafte i gasa porasli su u julu za 60 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine nakon rasta globalnih cena nafte, ali su u periodu od januara do jula i dalje bili 11 odsto niži nego u istom periodu prošle godine.
Pogođeno više od 20 skladišta Vajldberisa
Ukrajinski napadi na ruske rafinerije nafte, kao i na ogromnu mrežu skladišta Vajldberisa, najveće ruske internet prodavnice, takođe pogađaju prihode ruskih milijardera.
"To ovim ljudima stvara troškove. Moraju da posegnu u džep. Nisu navikli na to da imaju sve te probleme", izjavio je saradnik jednog ruskog milijardera, misleći na najbogatije Ruse.
Ukrajina je pogodila više od 20 skladišta Vajldberisa otkako je 18. jula počela da napada objekte te kompanije. Neki ekonomisti procenjuju da je u napadima uništena roba vredna više od šest milijardi dolara i da je infrastrukturi Vajldberisa naneta šteta veća od tri milijarde dolara.
Jedan moskovski poslovni direktor rekao je: "Svako ko može pokušava da iznese novac iz zemlje, ali to je sve teže učiniti."
Prema rečima moskovskog poslovnog direktora i bivšeg finansijskog zvaničnika, jedan od ključnih načina za izvlačenje novca iz Rusije, usred sve većih vladinih ograničenja velikih novčanih transfera u inostranstvo, jeste otvaranje brokerskih računa u susednom Kazahstanu, Kirgistanu i Jermeniji.
"Odatle se taj novac može ulagati širom sveta", objasnio je bivši finansijski zvaničnik.
Iznenađujući javni istupi
Kako raste zabrinutost zbog sve većeg finansijskog troška rata, nekoliko visokih zvaničnika poslednjih nedelja dalo je retke javne izjave.
German Gref, čelnik Sberbanke, krajem juna odstupio je od zvanične linije rekavši javno da svi žele da se rat završi što pre.
Početkom avgusta i moćni gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin usprotivio se pozivima tvrdolinijaša u parlamentu da se privreda još više usmeri ka ratu.
"Ako nema privrede mirnodopskog života, neće biti ni poreza ni prihoda za stanovništvo, politička situacija biće potpuno drugačija i tada nećemo postići uspeh ni u ratu. A ubiti život, ubiti civilnu privredu znači ubiti samu zemlju", rekao je Sobjanjin za TASS, rusku državnu novinsku agenciju.
(Kurir.rs/Index.hr)